Kako smo počeli:
Mladi Jaromir Dlabal, Čeh, poslastičar, krenuo je dvadesetih godina u “vandrovku”, kako se tada govorilo, zanatsku praksu, obreo se u Beogradu i tu i ostao. Zaljubljen u Srbiju, tu je zasnovao i porodicu i promenio ime u Dragomir Jovanović. Radio je najpre u poslastičarnici “Zora” u Nušićevoj ulici, a od 1936. stupa u ortakluk sa poznatim beogradskim poslastičarem, Lubardićem. Otuda je naša poslastičarnica za mnoge i dalje poznata po prezimenu ovog vrsnog majstora. Poslastičarnica “Lubardić” je svojim specijalitetima snabdevala i kraljevski dvor u zlatno doba Beograda.
Tradicija koja traje:
Na temelju bečko-peštanskog poslastičarstva, od probranih sastojaka i danas pravimo jedinstvene specijalitete po recepturi starih majstora – florentinere, padobrane, kitnikez, komizbrot, milihbrot, krokanbuš, išlere, najraznovrsnije torte, šam rolne.
Naslednici:
Posle smrti vlasnika, Dragomira Jovanovića, posao umešno vodi njegova supruga Biserka. Baka Bisa, kako su je od milja zvali, jednog jutra je slučajno “izumela” poslasticu po kojoj smo i danas poznati, doručkujući milihbrot sa šlagom od slatke pavlake. Oduševila ju je ova kombinacija, pa je pomislila je da bi se jednostavne, a ukusne kifle od mlečnog testa sa šlagom dopale i našim mušterijama. Tako je i bilo – generacije i generacije gimnazijalaca odmore su provodili sladeći se mekanim kiflicama. Danas odrasli, zreli ljudi, i dalje se sećaju srednjoškolskih dana i naših kifli sa šlagom. I dalje nudimo taj osećaj nostalgije, zadovoljstva, sećanje na stara dobra vremena; sveže kifle sa šlagom možete probati svakog petka.
Teške devedesete i novi kvalitet:
U teškim uslovima hiperinflacije i nestašice sirovina (pomenulo se – ne povratilo se!) g-đa Biserka se povlači i posao prepušta kćeri Zlatani. Njoj se pridružuje Vlatko Novačić, profesionalni poslastičar bogatog iskustva i izuzetnog talenta, koji i danas vodi posao sa unukom čika Dragog Jovanovića, Sašom.
Danas:
Uspomena na čika Dragog ostala je i kroz ime naše poslastičarnice – D.J. su njegovi inicijali. Ali, kako se svaka tradicija unapređuje i prilagođava vremenu, tako nas i naši mladi posetioci zovu “di džej”.
Tradicionalno i savremeno, nostalgično i moderno – za svakog ponešto! To je danas “DJ”.
